Ванредном провидуру Пјетру Ему (20. III 1764.)

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Пјетру Ему 

20. III 1764. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени, 

Тако чујемо да су Доброћани чинили ставит у тавницу сина  Живка Сенића из Бљелицах поради оне цркве што је неки пас покра у Доброту, убио их Бог и црква онога тко је! А тај исти син Живка Сенића неће се у то наћ никад, ако ће  стотина соках и сокодржицах на њега изист, у то се дјело неће наћ, но му је биjеда и напаст зато заисто. Пресвијетли господине, ако сам ја, и он је заисто, теке га муче на правду Бож[ј]y, а то неће Бог и та света црква скрит, но ће се то знат, ако Бог да. Зато молим Ваше пресвијетло господство да не бисте мучили чојка права. А да је у то, ја бих молио Ваше пресвијетло господство да га окујете на галију до његове самрти. А да је у то, не би он уљега у та[ј] град. Вук на пазар не иде. Зато те молим, преведри принципе, да прав не пати. 

И жудимо Ви от Бога свакога добра и поштења. 

И Бог Вас веселио! 

1764, мар[ча?] 20. 

Владика Сава на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 91 (1763--1764).