Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију
30. V 1742.
Пресвијетли и преузвишени мој господине го подине прегрљени,
Ми нижепотписати клањамо се Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству и жалимо пуно да си ову крајину наша у велику мутњу, те ће Вашему пресвијетлому господству много разбит главу. Бог пита од онога који је смутио и покла, а то су чинили шпијуни који се броје официјали и дохтури који су учили Кверина на свако зло докле се земља смути. Може је Бог избистрит, и Ваше пресвијетло господство главари, и дохтури, и обакати. Сиромахе разурише и оставише без ништа. Ја се за њих јављам, јадне сиромахе. Зато на нас главари приносе сваку лаж, а штогођ говоре, ништа се истина неће наћ. И много препоручујемо Вашему пресвијетлому господству кнеза Ника Љубановића који јест от куће добре и јуначке и вљерне; вазда је била и бити ће и хоће бит вљерна слуга Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. Вљеруј ми, мој принципе, да нимало није крив, но су га облагали злотвори и шпијуни који сву крајину муте.
И жудимо Ви свакога поштења.
1742, маија 30.
Вљерна слуга преведрога принципа бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 63
(1742—1745).
Нема коментара:
Постави коментар