Ванредном пpoвидуру Ђустину Болду-у (1 IX 1755.)

 

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Ђустину Болду-у

1 IX 1755.

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Дајемо на знање Вашему пресвијетлому господству како нијесу довољни ваши [б]искупи и попови црквама које су ваше да се у њих Богу моле, него хоће и наше да узму које су вазда наше биле. А то је иста света Госпођа у Жањиц која је вазда била збора Михољскога и данас је њихова, пак чујемо да ишту кључеве и неке новитаде да чине што није приђе било. И Вас наговарају да се мути крајина и пук. Зато молимо Ваше пресвијетло господство да им заповидите нека стоје с миром. Ето, имају цркавах доста, нека се моле Богу, а от нашијех нека стоје с миром, пак нијесмо ни ми ђаволи но кршћани, и ми се Богу молимо и клањамо. Да ти у много не тежам, но те молим како мога премилостиваго принципа у то нека не тичу, но нека о[д] тога ђела почину у миру како су и први, а то је црквица вазда нашега закона била. Нека и сад буде, а тко ће се Богу молит, нитко му не брани. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост и уздамо се у Божју правду и у Вашега господства да ни бе[з] суда не чиниш. 

1755, сек[темвра?] 1. 

Бискуп Сава скандарински и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 81 (1755-1758).