Ванредном пpoвидуру Валерију Антелмију 3. VI 1750.

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Валерију Антелмију 

3. VI 1750. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине мој грљени,

Зна добро ваше пресвијетло господство како су ти два калуђера, који су дошли от Ћecaрoвине, замутили сву Новcку комунитaд и чине неке ствари непристојне што не тока редовнике чинит: старце калуђере с брадама сиједијема бешчасте тако и старјешине срамоте и главаре от Комунитади новске и на велику силу иду и муче судите принципове. Не знам ко им је ту власт и слобод[у] толику да. То ми је за велико удивљеније пресвијетли принципе, да једни чужди људи толику слободу имају чинит неприлику у твоје царство. Ја те молим како мога принципа да их зовете под Вашу власт: своје судите, калуђере, и биоце от Новога, који су у рат с тијема ћесаровцима, и да их смирите, пак да им дате заповијед да изиду из стaтa вашега пошто с миром не хоте стојат, но муте народ докле се покољу судити принципови. Они пријете патријархом тијема судитима, а њима принцип заповиједа, а други не заповиједа. И молимо Ваше пресвијетло господство нека ти су препоручени тизи калуђери који су у куфенат на Савину. То су судити и слуге преведрога принципа. 

И жудимо Ви свакога добра и поштења и молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1750, иjунија 3. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 73 (1750—1753).