Ванредном пpoвидуру Mаркантонију Тревизану
Његуши, 18. VIII 1738.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине прегрљени,
Ми нижеименовани поклањамо се и Ваше пресвијетло и
преузвишено господство поздрављамо мило и драго и давамо Ви на знање како је
био [са] сердаром и с контем Савићем изљего горје Андрија Косијер и собом узели
Maxину Марка Вукићевића, пак се Марко
Махина тешко разболио, уфатио га нити може тамо ни овамо. Зато молимо Ваше
пресвијетло и преузвишено господство, ми и поп Вук, и Савић, ту ни грацију
даруј, а Вуко Махина је да ријеч да неће никаква зла учинит Паштровићима, ако
Паштровићи уз[x]oће плаћат зло које су учинили, а радићемо и с Перезићем да их
помиримо но Перезићах није дома, а бисмо и досад. Ако ли не може инако бит,
господине пресвијетли и преузвишени, ано
ће доћи његов брат на мљесто његово. Ако нам не може грација проћи, како гођ
заповиједате, тако ће бит, и ми ћемо те послужит. А до[ћ] ће и поп, и Савић да
Ви се поклоне. И много зафаљамо Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству
на рибу коју сте нам послали. Напијали смо у Ваше преузвишено здравље и посад
ћемо, ако Бог да. И чекамо убрзо одговор от Вашега пресвијетлога и
преузвишенога господства.
И жудимо Ви свакога поштења.
1738, августа 18, на Његуше.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 57
(1737—1738).
Нема коментара:
Постави коментар