Ванредном провидуру Винченцу Гритију
14. XI 1748.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Мало смо разумљели ноћас у поноћи да су убили Црногорци једнога властелина на правду Бож[ј]y су нанијели Вашему пресвијетлому господству велику јазбу, а мене истому још већу, они зли и непокорни који не хоте сваке доброте и милости преведрога принципа но ишту зло. Да Бог да да га и нађу, како и хоће и от Бога и от господе. Послали смо на службу нашега калуђера Стефана и ш њим два ђетића, пак чујемо да сте их метнули у секвестар, ма не могу вљеровaт да је истина. Ти си мој принцип и господар, ма виђи јесам ли ја за то заслужио. Ја сам их с књигама на службу Вашега господства посла, пак се ја не мећем ни у какво зло ничије. Ми смо људи црковни; досада смо свуђе с миром ходили, а ми смо и печени и варени међу овом крајином. И молим те, мој господине пресвијетли, пошљи ми Стефана и те два ђетића.
И ми смо слуге Ваше и досад и посад. И жудимо Ви свакога добра и поштења.
1748, нојември 14.
Бискуп Сава на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749).
Нема коментара:
Постави коментар