Ванредном провидуру Валерију Антелмију
17. XI 1751.
Давамо на знање Вашему пресвијетлому гоподству како смо били послали владику младога у Црну Гору поради да кара и учи Црногорце да су у миру и удобру [са] судитима принциповијема и вљеру потврди и одмакну до даље. И тако су учинили вљеру до Ђурђева дне са свакијем судитом принциповијем. И тако, господине пресвијетли пук вас пада на кољена пред Вашијем преузвишенијем господством и сви из гласа просе грацију у Вашега господства пресвијетлога да дате Вашу заповијед трговцима у Вашу земљу да жито не закупљују ни мећу на скупоћу, но га нека пуку продаје они који га довозе, зашто пук хоће погинут и крајина се разурит. Но устани, Господине пресвијетли твојом снагом и мудрошћу можете ови пук одржат сад у ову потребу како и Марко Кверин у прву глад не даваше ниједному трговцу из Боке жита закупит но га сам погађаше и дијељаше, сваки редом узимаше. А фала Богу, Ви бољу срећу имате у свашто и тако није крајина ни[г]да у миру била како је сад у Ваше владање. И Бог Ви је да срећу. Тако није првијема провидурима нигда. Но забога, пресвијетли господине, не пушти ови пук и ову крајину да се разури, зашто исти Црногорци, иако стоје на цареву земљу, ма су они принципови вазда били кад је преша била и бити ће. И они су тврда мураја својзи Боки, и ми сви који смо под ови врх сви га мирно ијемо и почијевамо докле су они горје на стражу. И жудимо Ви свакога добра и поштења.
И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло преузвишено здравље.
1751, нојемврија 17.
Архијереј Сава на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 72 (1750—1753).
Нема коментара:
Постави коментар