Ванредном пpoвидуру Валерију Антелмију
20. X 1751.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Примисмо Вашу преузвишену књигу у коју пишете да нам не можете без старијех допуштат осветит цркву у Рисан. Господине пресвијетли преузвишени, досад није то нам нигда забрањено било от предњијех власниках и заповиједниках, који су владали овом крајином, но су не јошт пратили и давали филуге и њихове слуге да нас служе. А ја те познајем за мога принципа, и власника и заповиједника от све ове крајине, зашто знамо да ти је дата власт на ову крајину от преведрога принципа и Сената да мож[еш] владат како хоћеш. И прости ми, мој преведри принципе, ја се нијесам нада да ћете нам сметат. Утолико смо јуче ујутро послали владику младога да ту цркву освети. А мене је синоћ на уру ноћи књига дошла от Вашега пресвијетлога господства. А да смо знали да је та новитад, не бисмо слали. Ма ми сад опрости! Питам проштење. Немојте се јазбит. Ту је мала ствар која принципу не вриједи.
И Бог подржа Вашу преведрост у здрављу!
1751, ок[товра?] 20.
Архијереј Сава на службу
Оригинал,
Писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 71 (1750—1752).
Нема коментара:
Постави коментар