петак, 31. децембар 2021.

Ванредном провидуру Пјетру Ему (8. ІІІ 1766.)

 

  

Ванредном провидуру Пјетру Ему

Стањевићи, 8. ІІІ 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господи не мој мили,

Што се ћера кнез Војин и кнез Љубановић око ко[н]финах и Вашему пресвијетлому господству тежају, ја ти право кажем како мому принципу, ђе је тај млин био, то је земља кнеза Војина и његове кнежине. Ђе је манастир, се Комунитади грбаљске, и то је на ко[н]фин кнеза Војина и његове кнежине. Ја то чисто знам и тако ћеш наћ, преведри принципе, и виђу да је кнезу Војину беспута, а ти си принцип прави судац, како хоћеш мож[еш]. Толико ти ја право исповиједам. И ми смо твоји и на твоју службу. И жудимо Ви от Бога свако добро, 

1766, марта 8, на Стањевиће  

Владика Сава на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 93 (1763—1766).







Ректору Марку да Риви (14. IV 1766.)

 

 

 

 


Ректору Марку да Риви 

14. IV 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Молимо те како мога милога принципа и иштемо грацију у Ваше пресвијетло господство за тога Цетињанина и за тога Матковића, даруј м[и] их. Пресвијетли господине нијесу много ни криви, но је сваки чојак држан своју жену бит и карат. А у та[ј] град принципов имају неке слабе жене које су оставиле своје мужеве и своју ђецу, а друге служе. Је ли тако право, пресвијетли господине? Ја мислим да је сваки господар от своје жене и у град и изван града. И право би било неке жене слабе изагнат из тога града да не смрде та[ј] принципов град и да не буде која мутња ш њих како и хоће, ма се ја о[д] тога личим. А Ваше пресвијетло господство и опет молим: пушта[ј] те сиромахе праве. 

И жудимо Ви от Бога свако добро и поштење. 

1766, априла 14. 

Митрополит Сава скандарински и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 125 (1765--1767).







Ванредном провидуру Пјетру Ему (28. IV 1766.)

 

 

 

 


Ванредном провидуру Пјетру Ему 

28. IV 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

С овијем малијем мојијем листом приступам поклонити се Вашему пресвијетлому господству и подрављамо и клањамо се како мому принципу. И дајемо Ви на знање како та[ј] сиромах Томан Мариновић, Цетињанин, гине и пати на правду јакога Бога. Он није крив за ону ђевојку што је нетко повео изпред Будве. Он се у то неће наћ крив никад, заисто нако ће ткo дaт ђаволу душу на њега права да лаже. Он је, сиромах, књиге носио из Будве у Котор, и вратио се опет из Котора, и срио те људи и ту ђевојку, и пита је ђе иде. Она рекла: „Идем у Котор”. Он, сиромах, пође својијем путом, а они проклети ђавољијем путом, а он сад погибе на правду Бож[ј]y. Зато молим Ваше пресвијетло преузвишено господство умилосрдите се на њега, сиромаха, невољнога, учини каритад Божји, преведри принципе, зашто да је у то крив, не бих ти тежа, ма знам да није; зато ти тежам и иштем за њега грацију, а он је, сиромах, вазда у руке принципове. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1766, априла 28. 

Владика Сава на службу. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 93 (1763-1766).







Ванредном провидуру Пјетру Ему (10. V 1766.)

 

  


Ванредном провидуру Пјетру Ему 

Ријечка нахија, 10. V 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Примили смо Вашу пресвијетлу књигу мађа 10. А писата је мaђa 5, и разумијем Ваше заповиди и Вашу наредбу. Ми се миру радујемо и веселимо и што узможемо, ми ћемо служит, но смо остарали и очима фалили. Давно смо се родили. Ево се находимо у Ријечку нахију. Један ковенат ми је остара те га хоћемо поновит. Ма ћу ја доћ скоро на Стањевиће, ако Бог да и служићемо што вриједни будемо. 

И жудимо Ви от Бога свако добро и поштење. 

1766, маија 10. 

Владика Сава на службу 

Оригинал, Писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 91 (1763—1764) — уп. Миловић 1956 440 бр. 505.







Ванредном пpoвидуру Лоренцу Парути (30. VII 1766.)

 

  


Ванредном пpoвидуру Лоренцу Парути 

30. VII 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Чујемо да сте дошли у каризи на ове стране по заповиједи преведрога принципа и преведрога Сената како су и први који су доходили. Ми се радујемо и веселимо Вашему пресвијетлому преузвишеному господству како нашему преведрому принципу и нашему сунцу које не вазда грије, и храни, и от свакота зла брани. Толико ми нијесмо добри, ни се добро молимо Богу, нити умијемо служит, како би се кћело, преведрога принципа, ма ће примит добри и от Бога и от преведрога принципа, а зли зло. И ја мала слуга преведрога принципа предајем се ју старост Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. Прими ме у милости, а ја слуга вјерна до моје самрти како сам вазда био и бити ћу. 

И просимо у Бога Вашему пресвијетлому преузвишеному господству свакога добра и поштен клањамо се и пресвијетле скуте целивамо. 

1766, ијулија 30. 

Смерени митрополит скандарински и приморски Сава Петрович на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 97 (1766—1767).







Генералном провидуру Антонију Ренијеру (2. X 1767.)

 

 

 

 


Генералном провидуру Антонију Ренијеру 

2. X 1767. 

Преведри принципе, 

Ми нижеименовани твоји вјерни слуге не умијем ти другу истину писат но се сва земља узмутила. Не знам како ни што, ни знам ко је ни како, него по његовој заповиједи и књиги скупило се на Цетиње четири хиљаде, али и пет, Црногорацах и Приморацах. Мире се и опрашћају зла један другому пак мисле отолен поћ неколико главарах да га питају тко је и што је. Друго ти не умијем истини то писат докле разберемо и видимо. Бићемо ти на службу. 

Октомври 2. 

Ваш вјерни слуга познани 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину,

господину Антонију Ренијеру провидуру ђенералу от Делмације и Арбаније, и Новога 

Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711 -XXIV/a-36








Генералном провидуру Антонију Ренијеру (10. Х 1767.)

 

 

 


Генералном провидуру Антонију Ренијеру 

Стањевићи, 10. Х 1767. 

...Ваше пресвијетло преузвишено господство. Пошљите за Вашега вјернога слугу господина теленте конунела Рада Краповића. Он ће приказат Вашему пресвијетлому преузвишеному господству пуно ријечих од онога чојка фуреста који је у твоју земљу, у твога судита у Махине. Јуче ја исти и Раде Краповић јесмо се осам урах шњим разговарали. Све ће ти Раде исти право казат. 

И жудимо ви от Господина Бога свако добро. 

1767, ок[томвра?] 10, из Стањевићах 

Владика Сава Петрович скандарински и приморски на службу 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину, господину и господару Антонију Ренирцу проведуру ђенералу от Делмације и Арбаније, и Котора, и Новога, у Котор 

Оригинал, писан руком владике Саве. Недостаје сам почетак писма јер је горњи део хартије поцепан. 

ЗЈТ 8711-XXIV/a-25







четвртак, 30. децембар 2021.

Надинтенданту Стијепу Стијеповићу (1. XI 1767.)

 

 

 


Надинтенданту Стијеӣу Стијеповићу 

1. XI 1767. 

Пресвијетли господине, господине мој мили 

Ја се чудим што се ужиже на мене пресвијетли преузвишени господин ђенера. Ја овога Шћепана који је запа у земљу његову у Махине, довео га нијесам. Зва га нијесам. Оцарио га нијесам. Не знам ни сад тко је, тако ми тога свијета! Но се чудим што се свијет помамио. И турско, и принципово, све трчи к њему. Али ће бит велико добро али велика збрка. А ја га не могу изагнат сад, господине, зашто ја немам те снаге. Сад се утврдио али с Богом али ђаволом. Ето, сва Црна Гора с њим. И Приморје све се помамило. Ни се зна тко је судит ни тко није. Не знам доклен ће ово дурат. Но ја, сиромах старац, изгибох от јада гледајући чудо што се чини. А Ви ме давите с друге банде. А крив нијесам ни вама ни друзијема, тако ми Бога и пресвете Богородице. Нако ка и Ви друго не знам ништа, но ме ћерате на правду Бож[ј]y. Mа фала Богу, ја ћу трпљет докле ми Бог пошље које избављеније. И Бог Вас веселио! 

1767, дек[евра?] 1. 

Ваш пријатељ владика Сава на службу 

Адреса: Пресвијетлому господину господину кавалијеру Стијепу Стијеповићу софраитеденту, у Котор 

Оригинал писан руком владике Саве. ЗТ 8711-XXIV/a-22.







Једном пријатељу (1767.)

 

 

 


Једном пријатељу 

1767. 

Да веси, пријатељу, ако нијесте послали ону књигу, немојте је силат, зашто је фалса. Преварени смо на клетву и на со, и х[љ]еб. Ако сте је послали, тај час пишите за њом да је фалса и да смо преварени. А чекајте другу истиниту до сутра, која ми је пошла издалеко не малом сумом. Послаћемо ти копију. Но за Бога ако сте послали ону, та[ј] час пишите да се не фатам у лаж и да се не мути они чoјaк. И пошљите ми хартије добре, 5 ди[н?]ар и мало кафе, ако се може наћ. 

И да сте здраво. И шиљем талијер. Пошљите ми муниде.  

Адреса: нема. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-17.