Ванредном провидуру Антонију Бембу (16. X 1729.)

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

16. X 1729.

 Пресвијетли и преузвишени господине, господине препоштовани, 

Наша је слабост вазде истину писала и право служила свакому господару, дакље и саде, ако и не могу доћ и поклонит се с мојијем слабијем животом, поклањам се с овом нашом пониженом [књигом] Вашему преузвишеному господству. И пишем Ви сву истину за тога Рада Јовова којега држите у гвожђа. Правда је Ваша чиста и премного бистра, вљероваћете и његовој невољи и штети која га находи и коју подноси от свакога зла чловека, а на своју кућу и баштину. Ваша је мудрост велика и знате што је крајина и што су куфини близу злијех људих. Њему су и жену и сестру зли људи били украли и заробили како двије овце, пак је једва жену откупио, а сестру неће никад откупит, ни виђет. А кад је то било, онда је он служио преведрога принципа, пак му друзи пасу гору силом и притискају баштине, а он би се ктио бранит и врх себе стојат. И зато су та узели људи у ненавидост. Све се је обрнуло наопако и уђаха је чловек на чловека. Сад нејачему от јачега није стана, ни живота. Ta[ј] je Раде с браћом на горњи на куфин и о њему се све зло о фортуна обија. Немо[ј]те зле ријечи на њега примат, зашто је веће њему зла учињено, него је он кому. А има њега доста иједа и зла, ма ће га Ваше преузвишено господство научит да бољи и послушни буде. А не ваља га уморит, ни оштетит у гвожђа, зашто ће уко је време веће ваљат за службу принципову него друзијех 20. Вјерујте ми да је ово истина, а чин’те како је Ваша господска воља. То је у Вашу област, а ја само служим Вашему преузвишеному господству.

Данил владика цетињски

1729, ок[товра?] 16. 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и господару софрапровидуру господину Антонију Бенбу у пресвијетле руке у Нови 

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 48 (1728—1730, бр. 83).