Војводи Марку Андрину из
Бечића
30. X 1728.
Господине препоштовани,
Ми смо вазда мучни веће поради суђах и збора Вашега а навлаштито поради Вас и Вашега труда, него поради мене и мојега труда. Ја сам доста и жив био међу ови зли и непокорни народ. И одавно бих крепа от јазве, него се разговарам и гледам у прве старе историје да су и гора зла била и горе мутње. Него, моји дрази христијани, потрпите свјема опште, зашто смо писали тришти књиге по свој крајини. Јошт нијесмо имали одговора. А за житак Јова Андрова што су ми суђе и збор писао, ја Јова Андрова држим у моје срце како своју душу, ма се није добро он понио што се је супроћ цркве и супроћ владике инадио. Црква и владика није никога свадила ни плијенила, нако излијечила, ма ћемо ми и то простит и претрпљет, а Цетињани се куну и форцају да ту стоку узели нијесу, а писали смо књиге и у Бјелице. Јошт до 10 дни писаћу Ви.
1728, октобра?] 30.
Адреса: Господину војеводи Марку Андрину у Бечиће
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 46 (1727-1729, бр. 646).
Нема коментара:
Постави коментар