Ванредном провидуру Антонију Бембу (13. I 1730.)

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

13. I 1730. 

Пресвијетли и преузвишени господин и господар предраги,

Ми нижепотписани с пониженством поклањамo сe Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству и пишемо сву чисту и праву истину без ниједнога интереса, но како је Богу угодно. Ови сад сиромах Марко Попов Никлићевић и неколико сиромахах око њега похарани су и погинули су и с људма и с убоштвом, а све на правду Божију. Прво су му убили сина најбољега, пак су кћели и Марка убит. И тако је утеко у своје куће, пак су га и ту овколили да га ужде са свом чељaђy. И убили му малога сина и кћер. Зато молимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство да не верујете ништа што би тко сврх њега за ово писао, зашто неће ништа писат како је било с прва часа, но како је оному мило ђаволу који је ово сплео, зашто много ђаво мрежах има ушто лови безумне христијане, како и само за то боље зна Ваше преузвишено господство. Утолико не могу много додијеват Вашему преузвишеному господству него само просит ову праву и чисту грацију да не бисте ништа вљеровали што тко пише сврх овога човека, зашто та[j] дан није ништа крив био, но му је била напаст. Убили му на[ј]прифе сина, пак кћели и оца, а Бог зна, веће је ваљала ова кућа и ови људи за држат они куфин него друге 20, зашто могу рећ сву истину да су били и с памећу и са чашћу от соли и х[љ]еба. Никому та кућа није била затворена от части, а јунаци на[ј]први и нa[j]бољи от крајине за бранит куфин. Ово ће Ви сваки добри и прави чловек посвједочит, а лажавцима није потреба ни вљероват. Ови је сиромах једва жив утеко су нешто мале ђеце. Дошли Црничани и извадили га из куће и приступили Турци да га зову и прте у турску земљу. Ма ја како слаби пастир посла сам за њега и дошо је у Будву тер је укопа два сина, пак пошто је укопа два сина, потего сам га ја к себе и једнога му сина, и унука от сина, и још једнога Паштројевића. Уздамо се да ће чинит Ваше пресвијетло господство да пак пође стојат на своје опаљене куће, зашто веће ваља ови чловек за они куфин него друзијех 20.

1730. ген[вара?] 13

Оригинал, писан руком владике Данила.

ИАК, фонд УП 49 (1728—1730, бр. 331).