Ванредном провидуру Антонију Бембу (10. ІІІ 1729.)

 

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

10. ІІІ 1729. 

Пресвијетли и преузвишени господине господине,

Ми нижеименовани поклањамо се и службу ваздашњу приносимо Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству и просимо ову грацију коју се уздамо да ће бит нами дарована и допуштена от Вашега преузвишенога господства зашто је нам допуштава Господин Бог и света мати црква, и апостолска, и Светих отац правила. Молимо се и понизно се поклањамо Вашему преузвишеному господству и просимо ову грацију за они процес који се учинио сврх онога попа Стефана у Котор, а по ријечи оне недобре жене која бешчасти свештенике. Ваше преузвишено господство много добро зна колико је зла било по свему свијету са злијех женах. А ми тога попа познајемо и познали смо га да је добар свештеник. Зато смо га и посвештали и у та[ј] град послали да тијема христијанима савршује васа свештена [дјела] кроме онех иже нам ијепискупом належет. И Ваше преузвишено господство много добро зна да није добро да овца пастира хули и бешчасти. Молимо се Вашему преузвишеному господству да се та[ј] процес дигне и изгори и у дим нека пође, а господину канцалијеру Вашему биће му дар за његов труд от онога попа, теке да га сасма не удаве, зашто је слабо и [т]анко живљење и њему и друзијема у ову крајину, како и само Ваше преузвишено господство види што пати ови народ от глади. 

Данил владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски] вазде на службу Вашу 

1729, м[а]р[та?] 10. 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и господару софрапровидуру господину Антонију Бенбу у пресвијетле руке у Котор али у Нови

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 48 (1728—1730, бр. 10).