Ванредном провидуру Антонију Бембу (20. VII 1729.)

 

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

20. VII 1729. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине предраги, 

Ми друго не можемо него ону праву службу учинит коју смо дужни и коју смо чинили вазде пресвијетлому и преузвишеному господству и за фалу и за част пронијет по свему свијету Ваш прави суд и праву љубав коју имаш врх овога пука. Просимо и ову грацију у Вашега преузвишенога госпоства: да подате тому злочестому попу Богдану и дио што га пада от ријечкијех платах. Покајао и заклео да ће већ посем сега вљерно служит Господина Бога и преведрога принципа, него и њега весело справи како сте и све оне друге. И просим и ову другу грацију: немо[ј]те ми заборавит стару слугу принципову Вукосава Станишина, него му пода[j]те оно његове плате. Немојте да му је тко опуха како и остале све које су досад опуховали.

И остајем и бићу на службу Вашега преузвишенога господства 

Данил владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и (приморски) 1729, ијулија 20. 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и господру софрапровидуру господину Антонију Бенбу у пресвијетле руке 

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 48 (1728—1730, бр. 27).