Ректору Марку да Риви (14. IV 1766.)

 

 

 

 

Ректору Марку да Риви 

14. IV 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Молимо те како мога милога принципа и иштемо грацију у Ваше пресвијетло господство за тога Цетињанина и за тога Матковића, даруј м[и] их. Пресвијетли господине нијесу много ни криви, но је сваки чојак држан своју жену бит и карат. А у та[ј] град принципов имају неке слабе жене које су оставиле своје мужеве и своју ђецу, а друге служе. Је ли тако право, пресвијетли господине? Ја мислим да је сваки господар от своје жене и у град и изван града. И право би било неке жене слабе изагнат из тога града да не смрде та[ј] принципов град и да не буде која мутња ш њих како и хоће, ма се ја о[д] тога личим. А Ваше пресвијетло господство и опет молим: пушта[ј] те сиромахе праве. 

И жудимо Ви от Бога свако добро и поштење. 

1766, априла 14. 

Митрополит Сава скандарински и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 125 (1765--1767).