Ванредном пpoвидуру Антонију Бембу
Махине (?), 20. IV 1728.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине
прегрљени,
Наша је слабост веома слаба и нејака от патименат
које носи моје слабо тијело от половине живота. Доље ноге све изтрухле и
избишале, ма ваља да се чине силом за велику прешу от Божије службе здраве, ма
и за испунит ону службу за Ваше господско поштење и за учинит дуг платит што
смо дужни предику учинит оному пуку малоумному. Поћи
ћeмо сутра горје на Цетиње и на Његуше и штoгoђ будемо оправит, писаћемо Вашему
пресвијетлому и преузвишеному господству. Ово ми је Марко Рафаиловић донио ову
Вашу пресвијетлу књигу. Поклањам се и захваљам Вашему пресвијетлон узвишеному
господству за Јова Јазбаца којега сте пуштили. Чиним се и обећајући се служит Вашему
господскому поштењу колико најбоље узмогу видећи
да чините
сиротам прави
суд.
Данил Владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски]
1728, априла 20.
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину
господину софрапровидуру господину Антонију Бенбу у пресвијетле руке у Нови или
где се нaђe
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 46 (1727-1729, бр. 772).
Нема коментара:
Постави коментар