Ванредном провидуру Антонију
Бембу
9. Х 1727.
Пресвијетли и преузвишени господине господине
препоштовани,
Ми нижепотписани поклањамо се совом нашом пониженом [књигом], ма не могу да не рече, како је право. Чудим се и за чудо велико и јест како је прошло толико сетеманах како је дошло Ваше пресвијетло и преузвишено господство у Котор, и ми нијесмо имали гласа ни авиза от Вашега преузвишенога господства да умијемо послужит, а не како да се држим на високо, то наше дјело није, него је то дјело онога који не твори и не слуша заповиједи Христове. А не чине добро ни онизи који нове обичаје међу у ову крајину које свако зло доносе свему овому пуку и свој крајини, чин[е] конат да је сва Црна Гора и сва ова крајина војска и солдати су све принципови; ако ли није ово истина, зашто су им дукалу и плате дали и дају им и данас? Зато је боље да им се боља стима и пријатељство наноси. Писали смо господину кавалијеру Бући за пашу и за његову војску, такођер и за православне христијане и за њих невољу и напаст која је на њих дошла без суда, него по лукавству и наговору злије који раде сву ову крајину смутит и разурит. А Црногорци се не држе на силу ни у злу памет, него стоје, сиромаси, сврх себе и бране душу и вјеру, и моле да даду што су дужни, ма је овден нечије масло које им се не да умирит. Господин је Бог праведни судац да ако упане у ону јаму они тко је копа за њих сиромахе. Паша је господар, ма се је повео по нечијех ријечим и неправедному с[вј]етовању, а миле су му и аспре, али их у Црну Гору, ни у ову крајину, није ђе узет, вјерујте ми. Зато није добро ови пук издават, него им помудро руку помоћи дат, су ово непоколебими и огњанити солдати принципови.
На службу Вашега преузвишенога господства
Данил владика цетињски божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски]
1727, октобра 9.
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину господину софрапровидуру Антонију Бембу у пресвијетле руке у Котор
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП
46 (1727-1729, бр. 157).
Нема коментара:
Постави коментар