Ванредном провидуру Антонију Бембу (24. III 1730.)

 

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

24. III 1730. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине препоштовани, 

Ми нижепотписани поклањамо се свакој заповиједи Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства и служимо с правом вљером и с правом љубављу. Истојимо на ови куфин за велику корист господску и за веће спасеније от душах овога пука по оној светој власти от Бога, даној нам разрешати чловеки от самртних грехов с покајанијем, а зле и непокорне от цркве отлучати и от светаго причештенија. Зато бих рад да ми се у ове ствари други не мијеша, колико ни ја у чије друге ствари. Сваки је пастир за своју паству дужан душу положити и умрети. Просимо ову грацију у Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства да не изгоните без наше књиге и отлуке ни Гаврила, ни кога другога калуђера, ни попа докле ми не учинимо наш духовни суд за његову кривицу или правицу, пак је онда правда Вашега преузвишенога господства сврху тога да све кастигате. Преосвештени господин бискуп Которски нама је по Духу Светому брат, ма је боље да живимо у љубав и да не слушамо неке лашце који ову крајину муте, зашто то што му је нетко дао у уши за тога Гаврила, све је тамо он лагао и неправо говорио. Добро зна Ваше преузвишено господство да је најпрва и најбоља заповијед Христова љубав и по тому не [нас) познаје Христос Спаситељ да смо његови прави ученици. 

Данил владика Цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски) 1730, м[а][та?] 24.