Ванредном провидуру Антонију
Бембу
17. Х1729.
Препис из књиге пријатељске.
От мене пријатеља аге от Спужа, и от Подгорице, и от Скадра, и от Бара и У[л]циња, нашему пријатељу владики Данилу от Скандарије и Приморја веле драго поздравлење.
А потом, давамо ти на знање како дођоше наши људи
из Цариграда и кажују да није никакве књиге излазило пред цара на Црну Гору, а
и наши су људи били у босанскога паше да ваде књиге и тестир поради трговине и
скалах. И тако и они кажују да није ни босански паша слао никакве књиге у цара,
него је разбучио оне арзе што је Херцеговина ударала на Црну Гору. И карао је
босански паша наше аге, зашто нијесу и они удрили арзе на Црну Гору, а наше су му
аге одговорили: »Ми нећемо удрит арзе за ваше и за црногорске свађе, нако кад
се похаине и пођу у принципа тер узму барјаке и оруж[ј]е супроћ цара, онда ћемо
и арзе и војску на њих. А сад је добро
да мирујемо и тргујемо и немо[ј]те мислит, владико! Ово је истинска истина и
војске на Црну Гору зимус није.
И Бог те веселио!
Пресвијетли и преузвишени господине, господине
предраги,
Ова [књига] ми дође јутрос у просвитање и шиљем ти је по истијех Махинах нека знате праву љубав и службу коју наносимо Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству и како и Ви жудите да Ви често гласове от ове стране пошиљемо, зато и не мањкавамо колико можемо знат. А Ваше ће пресвијетло и преузвишено господство боље бит от сваке стране разумјело, ма и ови пријатељ који мене пише није досад фалсо и невљерно ништа писао, но све право, а сад не знам хоће ли не преварит.
1729, ок[товра?] 17.
Данил владика цетињски
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину
софрапровидуру господину Антонију Бенбу, на прешу у Нови
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УПІ
48 (1728—1730, бр. 88).
Нема коментара:
Постави коментар