Генералном пpoвидуру Антонију Ренијеру (25. I 1768.)

 

 

 

Генералном пpoвидуру Антонију Ренијеру 

25. I 1768. 

Пресвијетли господине, господине мој мили, 

Ето пишемо пресвијетлому преузвишеному гоподству ђенералу и шиљемо му копију от књиге што нам пише преузвишени господар баило московски из Конста[н]тинапоља. Виђите што ми пише. И пуно сам Бога молио да ми Бог објави који глас за Шћепана Малога. Ето ми Бог објави. Сад виђите. А што имате јазбу на мене, ја нијесам нимало за то крив, тако ми Бога и пресвете матере Бож[ј]е! Нити ми је никад срце давало да је он Москов. Ма су моји неки људи и главари криви који ме нијесу слушали. И чујемо да је Шћепан писа пресвијетлому господину ђенералу пошто је разумио не знам што. А јa сам преведрому принципу в[ј]еран, тако ме вјера не убила! Но ме немојте злом ћерат, зашто Ви нијесам заслужио, нека Бог зна. И вријеме је да ми штoгoђ пишеш. И жудимо Ви от Бога свако добро и поштење. 

И Бог Вас веселио! 

1768, [ј]ануарија 25. 

Владика Сава на службу 

Адреса: није поуздано да припада овом писму. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-33.