Majopy Maћедонију
7. IX 1768.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Свијетли господине, све сте разумљели што сам јадни старац владика поднио зла и невоље у ову годину данах. Знате добро от кога, а све на правду Бож[ј]у, ни за какву моју кривицу. Но не могах слушат неправду што се говори на мојега преведрога принципа. Зато се јављах и говорах да није истина што говоре, но је принцип лијепи и мудри, и крштени краљ, и свакому и цару и краљу може с поштењем одговорит, а преведри принцип идол није, но ћe сваки лагат ко ће то рећ. Пак потада казах и послах преузвишеному господину ђенералу књигу што ми бљеше писа баило Московски из Цариграда. Како то разумљеше, пушташе на мене хиљаду Црногорацах. Хоћaxy ме убит. А ја се затворих у кућу. И викаху: “Излази, Латинине, овамо”! Ја не изљегох. Они потарахаше и похараше, и свако зло чинише и мене стражу на манастир ставише. За десет недељах нигда из манастира нијесам изљега. Но се бојаху да не утечем у Котор. Пошто ме пушташе, потада ми запријетише да немам писат књиге ни ђенералу ни кому другому. “Ако ли писа, хоћемо те убит.” Потада нијесам смио писат ништа, но сам све под арест стоја у тугу и у невољу. Нитко не зна моју невољу до Бога што сам ја поднио, нити се то може исписат ни устима казат. Ма, фала Богу, има сам за кога поднијет: за мојега преведрога принципа којега сам в[ј]ерно служио. Ево 50 годинах како у његову земљу стојим и његов сам в[j]ерни слуга био, тако ме в[ј]ера не убила! И не могу знат да са[м] му у што фалио, нако ће ме на правду бож[ј]y сад изгубит. И ако ће, фала Богу, ја испод крила његова нећу никуђ но у Бож[j]е руке и његове. Нека чини што хоће. А Вашему се господству препоручујем како правому и вјерному слуги преведрога принципа да би му да поклон от моје стране да би ми учинио који провижијун мене, старцу, да ме не изгуби. А нијесам ништа крив, тако ми Бога и пресвете Богородице, но сам кажева и судитима, и Црногорцима, што ће их наћ. И то их је све стигло и по врату им дало. И сада се кају по невремену. Јошт, господине рекоше да ми је посла пресвијетли господин ђенера три хиљаде цекинах по протопопу Латковићу мита и да их је оставио у Поборе, у бабе калуђерице тетке попа Коста. И на њу послаше војску, и похараше је, и узеше [ј]o[ј], сироти, све што имаше: више робе и другога 120 цекинах за то и зашто бљеше право говорила. Усве ти се препоручујем за правду, а за друго не. И просим ти от Бога свако добро поштење. И Бог те у господству и у здравље подржа, а у здравље преведрога принципа.
1768, сек[темвра?] 7.
Старац владика Сава на службу
Адреса: Пресвијетлому господину, господину Maћедонију вјерному офицеру преведрога принципа, да се преда где буде
Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-1,
Нема коментара:
Постави коментар