Ванредном провидуру Антонију Бембу (19. XI 1727.)

 

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

19. XI 1727. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине прегрљени,

Не могу друго него опслужит Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства заповиједи и доћ се поклонит ако Господин Бог допусти нашој слабости само једне дуре здравља от моје тешке ножне болијести облакшат само ту до Котора, само за испунит љубав и службу коју смо дужни приказат Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. Дошли су Цетињани овден. Даћемо на знање Брајићима. Даћемо на знање Паштројевићима. Нека сви у сриједу ту буду рано, рано зашто је трудно чекат једнога по једнога. Чине се спензе, а не опра[в]ља се добро ништа. Мене је на[ј]мучније за моју слабост што не могу служит како би се кћело и како је достојно. 

1727, нојемра 19. 

Данил владика на службу Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину господину софрапровидуру Антонију Бенбу у пресвијетле руке у Котор 

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 46 (1727-1729, бр. 168).