Ванредном провидуру Гаетану Молину
Стањевићи, 22. X 1771.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Нијесмо се давно поздравили. Јесмо оба остарали, ма сад испуњам мој дуг. Ја мило поздрављам твоје пресвијетло господство и препоручује[је]мо се у сваке добре ствари да си ми пријатељ како си вазда био. Посад се нада моја старост и боље и уздам се у твоје господство да за нас проговориш добром у преузвишенога господина страорденарија; тако чујемо и видимо да свакому прави суд чини. За Бога и светога Марка, нека и цркви учини суд. Ја нијесам ни у чем фалио преведрому принципу но га оно служио и ко[н]фине му и судите држа ево шездесет годинах, а сад у старост погибох сасвијем. Разури ме принципова војска и похара на велику Бож[ј]у правду: манастир ми под Махине притисну, а благо црковно узе, кућу у Будву узе, учинио у њу фундик, ево четири године, мене не даје ништа, а то је работа црковна. Је ли тако право за Бога и за светога Марка? Хоће ли Бог то трпљет, ту неправду? А тако ми Бога и блажене Госпе и сада га моја старост вјерно служи како сам и у младост. И сваки дан зло патим око сиромахах судитах преведрога принципа, ма ми се не зна нимало, ни књиге ми не хоћете отписат, а камоли друзијем којијем добром да ме поможете, а тако ми Бога, мене су и цареви, и краљеви, и принципи, и писали, и отписовали, ма фала Богу, дошло је вријеме да се трпи. И молимо те за казан што је нам понио из Махинах војвода Антон Михаиловић да бисте молили пресвијетлога господина страорденарија да ми чини вратит казан. И ако заповиједа преузвишени господин страорденарије, хоћу послат једнога старца калуђера да попроси мало лемозине по новској држави.
И да смо Ви у све препоручени и немој се што срдит на мене. Невоља ми је плакат.
И жудимо ти от Бога свакога добра и поштења. И Бог те веселио! И отпиши ми.
1771, ок[товра?] 22, на Стањевиће
Владика Сава на службу,
Ваш пријатељ
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК фонд VII 133 (1771-1773).
Нема коментара:
Постави коментар