Ванредном провидуру Николи Контарини
7. ІІ 1713.
Пресвијетлому и преузвишеному господину и господару Николи Контарину, по преведрој господи млетачкој софрапровидуру от Котора и Новога, Арбаније и Херцеговине, љубежљиво поздрављење от мене, Данила владике от Цетиња и митрополита от Скандарије.
А потом да зна Ваше пресвијетло господство како ми напада и злом ћера кавалијер Бућа моју браћу ни за какву кривицу ни зло преведрога принципа ни његову, него за правду Божију кроз неке коње турске које би ктио узет себе да их прода друзијема Његушима. Зато молимо Ваше преузвишено господство да бисте заповиђели Бући да се те силе и форце остане, зашто то његов поса није, него су оно коњи турски, а људи замало турски. Нека виђају они с Турцима како могу. Турци су им оне коње оставили и предали у руке, а није Бућа. Имају и они људи вјеру. Ако пошљу Турци да им оне коње врате, вратиће их поради вјере и поради члoвeчaства, зашто су и оно људи и бољари и от бољарах рођени, иако их хоће Бућа похорјатит и силом нагнат да му тyђe дају, да их продаје, да се туђијем храни. Нијесу моја бpaћa њему кметићи, него су оно бољари и бољарски синови; нијесу туђега жељни, него имају и својега; а могли би и они продат оне коње да их изију, али неће поради вјере и својега људскога образа, него чекају гласа или књиге от онога чи су коњи или от паше да их иж његове руке пошље, нека се његово поштење броји. Зашто да га нијесу Турци познали за добра чојка, не би му коње ни дали. Било је ту доста и друзијех људих, али су, ето, нешто њему на[ј]paди коње дати. Зато молимо Ваше преузишено господство да речете Бући да се те силе и форце на праве људи остане, зашто то принципов поса није, нити су, фала Богу, моја браћа што принципу фалила, ни сакривила, него се то ишто свијећом зло и смутња праве људи нападајући.
Тако знајте!
И Бог Ваше господство преузвишено подржаа многа љета!
Фер[вара?] 7, 1713.
Оригинал, писан руком владике Данила.
ИАК, фонд УП 32 (1712-1714, бр. 861).
Нема коментара:
Постави коментар