Генералном иpoвидуру Антонију Ренијеру
27. XI 1768.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Не знам који је барун лага на мене у преузвишенога господина ђенерала тере на нас има јазбу. А ја му нијесам крив нити са[м] му фалио ни у што. Тако ми се чини. Но, господине, заисто ми лаже досадише и ово живота изгубише. На мене вика једна от Црногорацах, друга от Махинах, сад трећа от Вас. Ја не знам куће ћу бљежат, а нијесам крив никому да знам. Нека једини Бог зна. Но сам свакому х[љ]еба дава кад сам има, а принципа вјерно служио, тако ме в[ј]ера не убила! Ма не даду лаже да ми се види служба. Ма ће Бог видијет све. Сада се примају лаже калуђерске који шетају по Котору и који траже владича[н]ства и који су досад изгубили преведрому принципу милијун злата; баруни калуђери који не траже пут Бож[ј]и но ђавољи. И све зло они п[о]тичу, а тизи исти којизи ту доходе и лаже приносе, опет их овамо износе шест путах веће. И молимо те, господине, поздрави ми пресвијетлога преузвишенога господина ђенерала нека не прима на мене неправедне ријечи. Ја сам они исти и бићу до моје самрти. А тко ће шарат и лагат, како му драго и тко ће ћеpат в[ј]етар по [ј]аеру да га уфати, нека ћера и фата како му драго. И шиљемо ону књигу онијех пријатељах. Ето је у књигу ђенералову. И молимо те, господине нека не иду копије от тијех књигах на сваку банду зашто ми јерека чојак да има Шћепан копије ако сам ја писа кад ђенералу. То је велико чудо от лажах и шпијунах ову годину што се чини, ма се уздам у Бога ће пухнут в[ј]етар да се дигне магла да се мало провиди и сунце да се види, зашто заисто стојимо у тмину.
И жудимо Ви от Бога свако добро и поштење.
И Бог Вас веселио!
Нојември 27.
Владика Сава на службу.
И молим преузвишенога господина ђенерала да ми дарује тога сиромаха што га је ставио у галију поради зашто је Стефана пушта у град. А ти знаш да је Стефан вазда улазио, ма право, а није слукав[с]твом.
Адреса: нема.
Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-26
Нема коментара:
Постави коментар