Ванредном провидуру Антонију
Бембу
12. VII 1729.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине
предраги,
Нијесмо нигда имали обичај да се са злом, ни на кога пише, зашто није ни лијепо, ни поштено ма ово пишем поради сузах сиромашкијех који су одрти и уцвијељени от проклетога попа Богдана и от његове дружине Грађанах. А то поп и није, него от злијех људих. И то су ребели и отметници и Бож[ј]и и господски. Врзи тога попа Богдана у тамницу и те све Грађане. А те плате подајте протопопу Ђуру и попу Рајичу Пламенцу, и протопопу Вуку Ђурашковићу, и друзијема који буду шњима доћ. То су људи от вљере и от службе господске. Ми Ве служимо и с овом [књигом] и са сваком како мога Господара предрагога.
Данил владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски]
1729, ијулија 12.
Адреса: Пресвијетлому господину софрапровидуру господину Антонију Бенбу, скоро, скоро
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП
48 (1728—1730, бр. 41).
Нема коментара:
Постави коментар