Ванредном пpoвидуру Лоренцу Парути
30. VII 1766.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Чујемо да сте дошли у каризи на ове стране по заповиједи преведрога принципа и преведрога Сената како су и први који су доходили. Ми се радујемо и веселимо Вашему пресвијетлому преузвишеному господству како нашему преведрому принципу и нашему сунцу које не вазда грије, и храни, и от свакота зла брани. Толико ми нијесмо добри, ни се добро молимо Богу, нити умијемо служит, како би се кћело, преведрога принципа, ма ће примит добри и от Бога и от преведрога принципа, а зли зло. И ја мала слуга преведрога принципа предајем се ју старост Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. Прими ме у милости, а ја слуга вјерна до моје самрти како сам вазда био и бити ћу.
И просимо у Бога Вашему пресвијетлому преузвишеному господству свакога добра и поштен клањамо се и пресвијетле скуте целивамо.
1766, ијулија 30.
Смерени митрополит скандарински и приморски Сава Петрович на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 97 (1766—1767).
Нема коментара:
Постави коментар