Ванредном провидуру Антонију Бембу (1. VIII 1729.)

 

 

 

Ванредном провидуру Антонију Бембу

1. VIII 1729. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине предраги,

Ми и с овом нашом пониженом [књигом] служимо и поклањамо се Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. И како смо Ви у многе дали на знање за неке ствари које иду у ову крајину, тако смо и истому господину провидуру зенералу одговорили на његову коју је нами био писао и споменуо за ове плате црногорске. Mа и прије овога пaсaнoгa гoдишта писали смо били и у преведри Сенат све оно што је истина. А све смо то писали по молби и плачу овога пука правога и послушнога којијема плате ију некизи лакоми и који сву крајину с тијех платах муте и у мрзост велику држе, а мене не дају почијеват и с миром Бога молит. А ја овден немам никаква посла у конат тијех платах, но муке и штете и досаде доста, а највећу штету и зло гледајући своје стадо смућено све с тијех истијех платах. Плачу се добри и послушни пред нами на оне зле и лакоме, а ја им помоћ не могу ништа, него смо писали у преведри Сенат да их он смири њиховом великом мудрошћу. И нека свакому свој дио иде от тијеx платах и нека их чисто сви виде како су и сад чисто те плате дошле испод власти и заповиједи овога господина зенерала. Он је учинио себе и својему имену велику славу и поштење, који је те плате чисто посла. И да се зна колико је послао, а досад нијесу тако чисто послате, ни чисто казате, но кад дођу големо кажу по двије по три, а друге се усуше. Не знамо от чијега огња и на чије сунце. Може бит да је ткoгoђ и у Сенат и у Господина зенерала писао супроћ нас, ма није чудо да је супроћ нас, него се и супроћ веће господе пише, ма смо ми чисти от те хазне принципове. Ја сам и сам био у Млетке, ма нијесам хазне искао, а служио сам вљерније него они који хазну кусају. Видио сам и лажаву прокуру коју су некизи учинили и метнули у њу људи који ништа за њу не знаду. Тако ти се господа варају и господско благо мами, а јадни христијани гину, а мене доста јада и жалости на моје срце пада гледајући своје стадо смућено и поклато. Ово је доста пространо писано, а сад молим Ваше преузвишено господство, кад су дошле те плате под ваше руке, учин’те и Ви себе и својему имену велику славу и вјечно поштење. Пода[j]те чисто свакому свој дио, а они Вашему преузвишеному господству тврду вјеру удyго от мира. 

1729, a[в]густа 1. 

Данил владика 

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 48 (1728—1730, бр. 290).