Ванредном провидуру Пјетру Ему (28. IV 1766.)

 

 

 

 

Ванредном провидуру Пјетру Ему 

28. IV 1766. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

С овијем малијем мојијем листом приступам поклонити се Вашему пресвијетлому господству и подрављамо и клањамо се како мому принципу. И дајемо Ви на знање како та[ј] сиромах Томан Мариновић, Цетињанин, гине и пати на правду јакога Бога. Он није крив за ону ђевојку што је нетко повео изпред Будве. Он се у то неће наћ крив никад, заисто нако ће ткo дaт ђаволу душу на њега права да лаже. Он је, сиромах, књиге носио из Будве у Котор, и вратио се опет из Котора, и срио те људи и ту ђевојку, и пита је ђе иде. Она рекла: „Идем у Котор”. Он, сиромах, пође својијем путом, а они проклети ђавољијем путом, а он сад погибе на правду Бож[ј]y. Зато молим Ваше пресвијетло преузвишено господство умилосрдите се на њега, сиромаха, невољнога, учини каритад Божји, преведри принципе, зашто да је у то крив, не бих ти тежа, ма знам да није; зато ти тежам и иштем за њега грацију, а он је, сиромах, вазда у руке принципове. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1766, априла 28. 

Владика Сава на службу. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 93 (1763-1766).