Надинтенданту Стијепу Стијеповићу (1. XI 1767.)

 

 

 

Надинтенданту Стијеӣу Стијеповићу 

1. XI 1767. 

Пресвијетли господине, господине мој мили 

Ја се чудим што се ужиже на мене пресвијетли преузвишени господин ђенера. Ја овога Шћепана који је запа у земљу његову у Махине, довео га нијесам. Зва га нијесам. Оцарио га нијесам. Не знам ни сад тко је, тако ми тога свијета! Но се чудим што се свијет помамио. И турско, и принципово, све трчи к њему. Али ће бит велико добро али велика збрка. А ја га не могу изагнат сад, господине, зашто ја немам те снаге. Сад се утврдио али с Богом али ђаволом. Ето, сва Црна Гора с њим. И Приморје све се помамило. Ни се зна тко је судит ни тко није. Не знам доклен ће ово дурат. Но ја, сиромах старац, изгибох от јада гледајући чудо што се чини. А Ви ме давите с друге банде. А крив нијесам ни вама ни друзијема, тако ми Бога и пресвете Богородице. Нако ка и Ви друго не знам ништа, но ме ћерате на правду Бож[ј]y. Mа фала Богу, ја ћу трпљет докле ми Бог пошље које избављеније. И Бог Вас веселио! 

1767, дек[евра?] 1. 

Ваш пријатељ владика Сава на службу 

Адреса: Пресвијетлому господину господину кавалијеру Стијепу Стијеповићу софраитеденту, у Котор 

Оригинал писан руком владике Саве. ЗТ 8711-XXIV/a-22.