Ванредном провидуру Антонију
Бембу
Махине, 7. І 1728.
Пресвијетли и преузвишени господин и господар
софрапровидур,
Ми нижеименовани с овезијем листом пониженијем и с мојијем слабијем животом поклањамо се и служимо Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. Примили смо Ваше пресвијетле књиге и премудре заповиједи које бисмо ради испунит и погодит вашему преузвишеному господству. И нећемо помањкат колико најбоље узможемо, него се бојим от мојега слаба живота, јер нећу моћи колико ми срце жуди, зашто ако је друго тијело и здраво, але није користи добре, пошто су ноге иструхле и избишале, зашто оне носе све тијело и у ову кршну земљу оне на[ј]веће служе, а беж њих је све залуду теке да залуду х[љ]еб једимо. Мучићемо се и писат овако сједећи еда се што стисне и умири. Сад је Цетињанима фешта, ђусто данас на 7. ген[вара?], ма су рекли поћ на 14. ген[вара?] овден у Махине да се састану и договоре с Паштројевићима у који ће дан кметове ставит да се не варају и ако што добро углаве, ја ћу ончас писат Вашему преузвишеному господству. Утолико молимо Ваше преузвишено господство пошљите ту књигу Господину зенералу у Делмацију и другу такву латински чисто. И остајем и бићу вазде на службу Вашега преузвишенога господства.
Данил владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски]
1728, ген(вара?] 7.
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и
господару софрапровидуру господину Антонију Бембу у пресвијетле руке у Котор
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 46 (1727—1729, бр. 761).
Нема коментара:
Постави коментар