Грофу Гаврилу Ивановичу Головкину
20. Х1725.
Превисочајши господин и господар граф Гаврил Головкин,
Ми, нижепотписани, с великим плачем и с
непрестаними слзами пишем и тужно и горко плачем, како не сподобих се целовати
јеште цару живу царскују светују десницу. Али паки утешају се и радују се
душеју когда слишим Ваше високо и христољубиво господство у доброму животу и
здрављу. Тако и превисочајши и христољубиви Сенат који уздржи часно и славно
своје благочастије и своје на непоколебимо. То је и нам и свјема христи васему
свету слава и похвала и част аште и страждем по благочастију и за службу Вашега
Инперија. И не плачем страданија него се бојим да заборавите и не уставите
милост царскују и царско жалование. А
познаћемо сад хоћемо ли примит на скоје жалованије по господину архимандриту
Леонтију и хоћете ли му намирит оно седам сат златиц зашто овамо нема откуд
узет ни капејке.
1725, ок[товра?] 20.
Ваш богомољац Данил владика цетињски. Божијеју
милостију митрополит скендеријски и [приморски]
Адреса: Превисочајшему господину и господару графу Гаврилу Головкињу у пресвијетле руке у Москви или у Петарбурх
Оригинал, писан руком владике Данила.
АВПР, фонд: Сношения России с Сербиеп, 1726—1727,
д. 1, л. 4 об., 5 об.
Петровић, збирка копија докумената.
Нема коментара:
Постави коментар