Ванредном провидуру Антонију Бембу (1. V 1728.)

  

Ванредном провидуру Антонију Бембу

Махине [?], 1. V 1728.

Пресвијетли и преузвишени господине, господине препоштовани,

Ми нижепотписани колико можемо нигдa се не лијенимо него служимо Вашему пресвијетлому преузвишеному господству. А сад Ви давамо на ње како смо имали једну књигу от једнога мог пријатеља како је дошо ферман от цара да иду спахије под нови град Хотин и на куфин татарски и московски. Друго Ви давам на знање ка[д] смо били горје на Цетиње и карали и учили оне недобре а и неке добре људи, да сједе с миром и да се држе са свакијем у љубав; и тако су се обећали да ће држат вјеру до Тројичина дневи, а таде потврдит и  даље, и мисле се састанут с Паштројевићима да оде и углаве становити и тврди мир и вјеру. Тако у рекли и тако жуде. Зато молимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство да пишете и Паштројевићима и да им не браните доћи на састанак, зашпо ђегође их наша слабост састави, то је све Ваша слава и Ваша заповијед и не бих рад додијеват Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству ма инако не могу, него ми горуће срце игра и жели и проси мирну крајину гледат, не само ове от наше епархије, ма и оне от Рисна који су вазда брзи писат неправду, како и неки наши сусједи Будљани за свакијем пишу неправду и не умију живљет с коншијама. Молим Ваше пресвијетло и преузвишено господство немојте ништа вљеровaт што Ришњани пишу и зље говоре за онезијем гувернадуром Тусовићем. Оно је врло добар човек, а и Будљанима пиши нека се лијепо држе с коншијама, зашто нека Бог зна, ми им добра хоћемо колико да су ни иста браћа; а браћa и јесмо сви по светому крштенију, ма онизи који су зли нити познају заповеди Божије ни свето крштеније, него деру сиромахе. Не смије се једне уклије али једнога скобаља с миром продат уони град. Тако им и учини ткогођ и њима штету, пак криве и наваљују на Махине, а јадни су Махине на чудо и своје бранећи и много омразе имају са свом горњом крајином поради овога града и поради ове интраде, бранећи је, пак дочекивају с добра учина срамоту. Ништа не ваља Ришњанима и Будљанима вљеровaт што пишу и што људи праве оклеветају. 

На службу Вашега преузвишенога господства 

1728, маија 1. 

Данил владика цетињски 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеном рапровидуру господину Антонију Бембу у Котор, на пре[шу]

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УГІ 46 (1727—1729, бр. 827).