Надинтенданту Стијепу Стијеповићу
26. VIII 1768.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Ево година данах како сам под арест да ни смијем што говорит, ни пријатељу писат, но ме разурише на велику Бож[ј]у правду ни за какву кривицу моју нако што им говорах право што ће их наћ чудо и што једни срамоћaxy пресвијетлога принципа, а ја не могах трпљет, но се упирах за мога преведрога принципа да није принцип такви како они говоре но је принцип лијепи и мудри, и милостиви краљ и свакому може с поштењем одговорит. А то кад сам говорио, чули су исти официјали принципови и рекоше е ми је да пресвијетли преузвишени господин ђенера три хиљаде цекинах и зато ме разурише и ставише под арест, и сваку [б]руку от мене учинише. И, ево, близу 60 годинах како стојим у земљу принципову и вазда сам му в[ј]еран био, тако и в[ј]ера не убила! Но сад не могу служит, е сам остара. А сад немам куђ нако под крило пресвијетлога принципа. Зато се клањам пресвијетлому преузвишеному господину ђенералу и целивам његове скуте нека ме, старца, не изгуби. Нека ми да чесов провижијум за светога Марка. А мене знате, и моје срце и моју службу. И досад нијесам смио писат ништа. А ја у руке Бож[j]е и Ваше.
И за Бога, господине, отпиши ми скоро. И Бог Вас веселио!
1768, августа 26.
Старац владика Сава на службу
Адреса: Пресвијетлому господину господину кавалијеру Стијепу Стијеповићу софраитеденту у Котор
Оригинал,
писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711—XXIV/a-5
Нема коментара:
Постави коментар