четвртак, 16. децембар 2021.

Ијеру Папићу 21. V [1725—1726 (?)]

 

 

Ијеру Папићу

21. V [17251726 (?)]

Преузвишени господине, господине, препоштовани,

Простите не имах веће књиге, ма се и у ову малу књигу поклањамо и умиљено поздрављамо Ваше преузвишено господство. И друго ти писат и одговорит не умијем докле не видим што ће ови људи учинит. Сутра се на збор купе сами Цетињани. Толико смотрите да се у Будву не замучите докле Ви књига и одговор дође от Цетињанах. А ми смо мољени били от Цетињанах да им пишем ону књигу ако бих им њи[x] мо[л]бу примио, но веће нужду и невољу, зашто им немаше ткo тa[ј] дан писат, а ми духовни људи не можемо мирскијема људма канцалијери бит нако умало кад је невоља и преша, а није ниједно зло ни писано. А ја видим да Ваши бискупи сједе у миру и у поштењу, а не кметују, но уче и предикају. Тако је и нами речено от Бога, а Вами је речено и другој господи да мирите, да кастигате криве, а без лицемерија, но тко је крив и тко је дужан он се нека мучи и троши. 

Маија 21. 

Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УП 43 (1725—1726, бр. 265).

 







Нема коментара:

Постави коментар