Генералном провидуру Антонију Ренијеру
13. I 1768.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Давам ти на знање како се сва господа хоћe сабрат у Махине у Вука Маркова. Ту хоће царство да буде. Ето је посла за патријара да га допрате Црногорци к њему у уторник на први. Паки га мисли послат да стоји у Паштројевиће, у манастир у Прасквицу. Тако чух и разумљех, ма ми се чини биће истина. Ово се све помамило. Говори, не говори, све залуду. Ето ме учинисте невјерна. Не смијем икога послат да ти што устима каже. А писат не смијем. Но је уждио огањ на мене Шћепан Мали и послах у Будву мађору да Ви је пошље, говори: „Ја имам копије све што је владика писа у Котор”. Не знам ко то чини и работа и истина али није. Но ја, сиромах, стар от свкога на чудо. А све је замлијечено. Не знаду, сиромаси што чине ништа. И били су рекли главари да дођу да га питају и закуну да им се каже тко је и што је. Већ не знам хоће ли. Ако дођу, знаћете. И зло си ме запушта, господине кавалијеру. А знаш ли службу? И Бог Вас веселио!
[Ј]ануарија 13.
Ваш пријатељ на службу
Молим те разбучи и нека ти протопоп моје књиге чати. И та[ј] злосретњи калуђер да Ви је препоручен.
Адреса: нема.
Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-24
Нема коментара:
Постави коментар