Секретару Петру Василијевићу Курбатову
Москва, 29. VIII 1715.
Сијатељнејшему и благороднејшему господину господину и мојему милостивејшему патрону и добродеју господину Петру Василијевичу Курбатову секретару
Ми нижеименовани, ваздашњи и васегдашњи Вашего сијатељства богомољци, благодареније и ни скоје поклоњеније посилају Вашему благородију и мољу се што би неоскудела и неотјемљена била љубов Ваша ка нашему смеренију, што бисте приказали Високосијатељнејшему Графу о нашему трудному забављенију на Москви. И како нам пишу наши пријатељи от наших странах што бисмо се скоро вазвратили ва своју страну прежде зиме, а зима приспела јест, како Ваше сијатељство сами видите, а ми никаково дело савршено не управили. Толико нешто денаг скоро примили а књиги с великом муком вчера примили, и то не все, како просили и у доношенија писали поради Петра Бјелога, свештеника, да му подаре књиги и ризи. И тамо нам се обештало, а овамо не одало: ни књиги, ни ризи. А и нами јеште не одали ризницу ни персоне.
Толико се мољу, будите нам ходатај у Високосијатељнејшаго Графа што би има ка нам своје љубовноје милосрдије и што би обештaнaја нам скоро и право исплнили да не будемо посрамљени пред иноверними језики.
Прочеје простите нам! Писасмо у хитошт. А послије,
аште Бог изволит, пространије будем писати за свашто и копије от сваке моје
књиге послат Вашему сијатељству, које ми пишу моји верни пријатељи и
добротвори. Тачију се све бојим да се находимо за ову ризницу и за ове персоне
преварени. Тако слишимо а лијепо јеште не знајемо дондeжe својима очима не
видимо будут ли раше или ни.
Данил митрополит скандаријски и приморски а[в]гу[ста] 29, 1715, у Москви. Мољу се отпишите нами.
Оригинал, писан руком владике Данила. ЦГАДА, ф. 86,
оп. 1714, ex. 1, л. 165.
Миловић 1989 517—518 (из архивске збирке Бранка Павићевића).
Петровић, збирка копија докумената.
Нема коментара:
Постави коментар