Ванредном провидуру Антонију
Бембу
13. X 1729.
Пресвијетли и преузвишени господине, Господине
препоштовани,
Примили сте многе моје слабе књиге и моју слабу
службу која је сва у вљетар и у маглу пошла от злијех и смућенијех људих. И
тако смо били рекли и отлучили. И сад говорим и отлучујем да све ствари ове
телесне службе оставим, пак да се пођем овако хром куђе одаљит от овијех
странах, или, ако ми буде мирно, поћ у пустињу Бога молит за своју душу, како
ме света писма уче онијех старијех пустињик који от метежа злијех и кичељивијех
људих бљежаху у пустињу. Ма су мање не могу учинит да се јоште с овом нашом
пониженом [књигом] не заборавим јавит и поклонит се Вашему пресвијетлому и
преузвишеному господству и дат Ви на знање како се ови паша омазули. А иде за
пашу Бећир-паша Ченгић који је с преведријем дуждом велик пријатељ, а овој
земљи не знам хо(ћe) ли бит пријатељ, зашто ова луда земља за малу се ствар
њему омрази. И говори се да је изишао ферман на ову крајину да се пали и роби,
а већ не знам који ће ордени у та[ј] ферман доћ, али на сву крајину, али на
неке злочинце. Ваше ће пресвијетло и преузвишено господство боље за то знат.
И остајем, и бићу на службу Вашега пресвијетлога господства Данил владика цетињски Божијеју милостију митрополит скендеријски и [приморски)
1729, ок(товра?] 13.
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и
господару софрапровидуру Господину Aнтoнију Бенбу у пресвијетле руке у Нови
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УІІ 48 (1728—1730, бр. 77).
Нема коментара:
Постави коментар