Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију
21. XI 1744.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине умиљени и грљени,
Ми нижеименовани и понижени слуге клањамо се Вашему пресвијетлому и преузвишеному [и препоштованому?] господству. И много зафаљујемо на лијепо дочекиште и стиму коју сте нам приказали када смо доходили у та[ј] поштени град преведрога принципа испунити наш дуг: поклонити се Вашему пресвијетлому преузвишеному господству, који смо давно били дужни. И фалимо Господина Бога који је испунио нашу жељу и жуђење, и који смо имали такву срећу. Сада споменујемо вриједнога каваљера Булицу који је вљерно служио преведрога принципа, исти Николин и његови стари, како ту истину и вљерну службу зна сва крајина. И можемо с[в]једочит пред преведријем принципом и на вако мљесто. И његова је кућа много имућа изгубила за преведрога принципа поштење, а то све око крајине мирeћи и слагајући да је крајина у мир. Сада видимо су његови непријатељи на њега устали што он не мирита. А ми исти и сва наша крајина не жудимо у ова времена имати другога кавалијера и сопраитедента но истога Болицу. А што су на њега говорили његови непријатељи, то није истина ништа и ни ће се наћи, зашто да зна преведри принцип његову службу, би погледа на њега милостивијем оком. И надамо се да ће тако бит, а с помоћу Вашега пресвијетлога преузвишенога господства.
И понижено се клањамо и молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство,
1744, нојемврија 21.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Адреса: нема,
Оригинал,
писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711-XXIV/a-2.
Нема коментара:
Постави коментар