Ванредном пpoвидуру Винченцу Гритију (24. XI 1747.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Винченцу Гритију 

24. XI 1747. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили, 

Пуно жалимо Ваше пресвијетло господство и Вашу велику јазбу коју су ти нанијели Арбанаси и Црногорци, и Вама и нама, ма сам ја научио зло трпљет, но жалим Ваше господство, али, господине мој мили, дај се доброј вољи. И приђе је залах било, пак су се мирила. И то ће се помирит с Богом и с твојом мудром памећу, а тко буде крив, ваља му дат оно за чем буде заслужио. Ја сам слаб и злочест, али сам твоја вљерна слуга. Зато те молим послуша[ј] ме мало, зашто ће љевше и мирније бити. Прво, просим да[ј]те страха тијема Арбанасима нека то јунаштво по тому граду оставе докле нијесу сву крајину смутили и заклали. Другу, просим сердара Савића сердара Стана пушта[ј]те ончас нека иду чинит збор и стегнут да не кури то зло напријед, зашто се без њих не може ништа добро учинит, и нека ти даду тврду вљеру, пак нека иду такође тврдо бит. У трећу, та[ј] Лазо што је рањен на правду Бож[ј]у, то је чојак мој. Има 10 годинах како са мном стоји и нама га је пуно жа, ма п[о]што је таква ствар окурила, друго не могу но служит Ваше пресвијетло господство. Толико те молим дигни му гвожђа и вида[ј]  ми га да се не би изгубио без раћења. И њега сад не пуштај, зашто је од онога братства истога покојнога кнеза Вукосава. А те друге, пошто ти даду вљеру, либера[ј] све, не бој се! Заисто биће све добро с Божјом помоћу. 

И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло господство. И остајем на службу који Ви се ниже потписујем. 

1747, нојемврија 24. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски 

Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину, господину страорденарију Виценцу Грити 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 68 (1746—1747).