Ванредном провидуру Марку Кверинију
22. IX 1739.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,
Ми нижеименовани мило и драго поздрављамо Ваше пресвијетло и преузвишено господство. И имате нам опростит зашто нијесмо могли приће доћи испунити наш дуг, зашто има пуно времена како смо немоштни от болести. И сада смо утолико. Када Господин Бог изволи и будемо боље, до[ћ] ћемо испунит наш дуг. И молимо Ваше пресвијетло и преузовишено господство и просимо грацију за тога малоумнога Вучету Побора, сиромаха, даруј ми! А ми смо слуге у свака доба Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства. Он је и луд от памети и сиромах је невољни, а знамо е ти је фалио. Преведри принципе, и сви ти фаливамо и господар скастигат и карат. Ми смо сви Бож[ј]и, пак принципа.
И жудимо Ви здравља и свакога поштења и остајемо на службу.
1739, сек[темвра?] 22.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 58
(1739—1741).
Нема коментара:
Постави коментар