Ванредном провидуру Mаркантонију Тревизану (25. VI 1737.)

 

 

Ванредном провидуру Mаркантонију Тревизану 

25. VI 1737. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,

Паштровићи не долазе с истином пред Вашијем преузвишенијем господством, нити право кажу ништа. Паштровићи не слушају ни преведрога принципа, а камоли ће нас. Преко вљере убише Махине судита принципова, а у град принципов на правду Бож[ј]у ни крива ни дужна. Ни ту им доста не би. Удрише опет на Махине. Убили су два и двије жене и једнога ранили. Махине су се, сиромаси, брани врх себе. Убили су два Паштровића. Махине сиромаси, нијесу здружили у зло [с] Црногорцима но им је напаст на главу. Дошло им је бљежат, ако Ваше преузвишено господство не дате Паштровићима заповијед да с миром стоје, зашто мало слушају Вас, а мене нимало. А да су слушали, не би вљеру преметали, ни смутили сву крајину. А ми смо много труда и невоље виђели док смо ову крајину увљерили и огањ угасили да се не кољу. И тако нигда није у миру била како сад бљеше да је Паштровићи не смутише. Ми смо много Паштровићима ваљали и ми смо им чинили да сва њих добра сами с миром уживају: ма сами губе. Не могу ја сваки дан око њих ломит главу и живот, пак и благо. Ви сте им принцип. Ваљало би да Ве слушају боље. Писали смо Црногорцима да стану с миром и да се устегну от зла. И радићемо одслужит сваку Вашу преузвишену заповијед. Паштровиће и Махине зовите ончас, пак не слуша[ј] ни једну парту ни другу, но их сворца[ј]те нека уфате вљеру пред Вашијем преузвишенијем господством. Тако ће најбоље бити, зашто ми немамо тамнице ни гвоздиjах, а наук и с[вј]ет мало слушају, а Бог зна, ми не мањкамо тијем. 

И поклањамо се Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству. 

1737, ијуни 25.

Бискуп Сава на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 123(1736—1737).