Ванредном провидуру Валерију Антелмију
9. X 1750.
Пресвијетли преузвишени господине, господине грљени,
Ми нижеименовани поздрављамо мило и драго Ваше пресвијетло господство. И молимо Вашу преведрост, и ми и сви главари, и црногорски, и приморски, за тога капетана Рада Старчевића, како смо Ве и приђе молили, тако Ве и сад молимо да га пуштате. Доста је невоље видио и пропатио на прав ду Бож[ј]у. Ta[ј] чојак није крив ни у што, нити, фалио преведрому принципу ни у што, но га лаже кртолске ту држе, а, господине пресвијетли и преузвшени, та[ј] капетан пуно својте има, и у Приморје и у Црну Гору, сваку кућу бољарску и пуно ће стога мутње бит, а мира неће ничесова. Зато те молимо, Ваше пресвијетло преузвишено господство, пушта[ј]те тога капетана да се не мути крајина и да се посли и мирови не муте от све крајине. И ми смо Ваши и на Вашу службу вазда истинити и вљерни који смо вазда били.
И жудимо Ви свакога добра и поштења.
1750, ок[товра?] 9.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 73 (1750—1753).
Нема коментара:
Постави коментар