Ванредном провидуру Данијелу Ренијеру
28. I 1758.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Чули смо да је доша нови преузвишени господин страорденарије и да Вама пуно добра хоће. И то је нама пуно мило. И ако тако буде, све ће добро бити, ако Бог да. И све би мирно било, али не даду проклети калаши и скоти калуђерски који васи свијет усмрђеше и смутише, пак сад не могу ниђе пристана наћ но у принципову земљу. И ви говорите, латини: “Турко бестија“, а ви сте их латини сад претекли који примате калаше и шпијуне и који принципу срце ваде и чине му сваки дан харчит и писат. Што има преше они скот у Рисан који гради манастир у Рисан без дукале принципове? Што ће то? Коју ли прешу он ту има? Он је био два пута у Москву, и њему плата иде и таквога ђавола нема на свијет, но сте ослијепљели, тако ми тога свијета. Што ишту калуђери от сви[је]та ту? Нека иду у манастире је су се калуђерили а ту немају преше. Ево калуђерах и поповах који су се родили у принципову земљу доста. А он с лажом ту стоји, и спијунством, и замаслака је Ришњане, даје им јест и пит, пак се моле проведуру да му даје књиге и тврђе, а да зна пресвијетли господин провидур којијем послом он ту стоји, тамо он пас, којега ја добро знам. Ако ћете послушат, пресвијетли господине, провидур нека лијепо справи Ришњане и нека им рече пођите с Богом, синци драги, и слуша[ј]те што ви принцип заповиједа. Имате попове своје. Нека ви закон Божји савршују, а ти калуђери нека иду у манастир окле су и дошли. Ја их у принципову земљу нећу, ни ћу тијех њих манастирах, ни тога њих добра, пак послије један мандат у двадесет и четири уре да га није у стат принципов. Стефан ће Ви казат неке ријечи што не можемо писат. И тако ми Бога, господине кавалијеру, ја сам вљеран преведрому принципу, како сам и вазда био, но смутише проклети калуђери васи свијет.
И жудимо Ви добра здравља и поштења и Бог Вас веселио.
1758, [ј]ануарија 28.
Владика
Сава на службу који ти све право пишем, тако ми Бога! И гледа[ј]те што чините
да Ве сваки не вара.
Оригинал, Писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 83 (1758—1760).
Нема коментара:
Постави коментар