Ванредном провидуру Цанантонију Мору
[1753—1754 (?)]
Пресвијетли преузвишени господине, господине грљени,
Примили смо Вашу преведру књигу и све смо разумљели што ми заповиједате. Ма, мој пресвијетли господине, ево 30 годинах како служим преведрога принципа мојијем животом и мојијем благом, а помоћи немах от мојега преведрога принципа. Сада сам животом фалио, а благо просуо. Сад што да чиним, пресвијетли господине? Авиза[ј] ме како ћу служит, зашто ја не знам но сам на чудо от калуђерах и от пука за благо црковно. И надах се да ће ми преведри принцип дат коју помоћ. Не би ништа. Сад ваља трпљет и имат мислит и искат помоћ у Бога. А за велику љубав и милост пресвијетлога преузвишенога господина ђенерала и Вашега пресвијетлога господства хоћу чинит колико узмогу да се то ђуста за шкаљарске њиве ш Њ[е]гушима. А ми смо остарали. Служит посад не могу ни себе.
И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. И остајемо на службу који Ви се ниже потписујем.
Бискуп
cава скандаријски и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве ИАК, фонд УП 74 (1753—1754).
Нема коментара:
Постави коментар