субота, 15. јануар 2022.

Ванредном провидуру Марку Кверинију (31. XII [1739—1741 (?)] )

 

  

 

 

Ванредном провидуру Марку Кверинију 

31. XII [1739—1741 (?)] 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили, 

Да знате, господине пресвијетли, како јест преузвишени господин ђенера Гримани и преузвишени ђенера Дулфинац и први провидури много труда и муке имали и с нами докле смо ову крајину у мир ставили. И добро стојаше. Тако није приђе, а Ваше господство сад слушајући спијуне и ла[ж]е докле се крајина смути и покла, а пак хоћаше и веће, ма смо ми јуче вратили и разбили сву земљу да не иде пут Тивта. Ја сам они први и вљерни слуга мому преведрому принципу, и бићу, а тко ће лагат, нека лаже. Све ће се знат, а бискупи су овојзи крајини вазда били глава и биће. Нека се нитко не вара, ни мисли друго. И знамо да би Ваше пресвијетло и преузвино господство умљели и крајину држат и свакому дат ону част и стиму ко је за што, ма те сметају шпијуни. Знам и за мном што лажу, а пак знам што им одговараш. Да нијесмо љуто болесни, ја бих тамо доша да се разговоримо. И писали смо главарима дођу да ти се поклоне у суботу. И нека мене не пријети нитко! С помоћу Бож[ј]ом ја се мало бојим докле су ми дванајест хиљад Црногорацах што имам у државу моју. 

И жудимо Ви свакога добра и поштења 

Дек[емвра?] 31. 

Бискуп Сава цетињски, и скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 62(1739—1741).









Нема коментара:

Постави коментар