Ванредном пpoвидуру Валерију Антелмију (29. VI 1752.)

 

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Валерију Антелмију 

29. VI 1752. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине мој грљени, 

Ми нижеименовани клањамо се и поздрављамо Ваше пресвијетло преузвишено господство. И чујeмо да се находе два Ваши судити под Вашу власт у велику муку и невољу, а на правду Бож[ј]у. Заисто пресвијетли господине наш принципе, тако ми поштења и тако ми душе, ти сиромаси нијесу криви ништа но пате на правду Бож[ј]у. А то су иста два брата Срђеновића: Иво и Перо, Кртољани оба. А сад молим Ваше пресвијетло преузвишено господство за Бога и за љубав Божју, господине, ако нећете пуштат оба, а ти пушти Ива, пак нека ставе суд под твоје око. Што буду криви, нека плате. Ја ти се фатам за њих, зашто знам да су прави и знам чисто да гину на правду Бож[ј]у. Зато молим Ваше пресвијетло преузвишено господство дај ми и даруј ту грацију. Пуштај ми Ива, а та[ј] нека стоји докле видите њихову кривицу али правду. 

И молимо Господина Бога за вашу преведрост. И жудимо свакога добра и поштења. 

1752, иjунија 29. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 72 (1750—1753).