Ванредном провидуру Марку Кверинију (12. IX 1740.)

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Марку Кверинију 

12. IX 1740. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, госпoдинe мили, 

Ми нижеименовани и ваздашњи и вљерни слуге Ваше  преведрости окужајемо се зашто Ве нијесмо поздравили има пуно времена. Зато шиљемо нашега калуђера ђакона Стефана да се поклони от наше банде и поздрави мило и драго Ваше пресвијетло и преузвишено преузвишено господство. И  молимо те преведри принципе, за те Maxине, сиромахе, пуштa[ј] их. Они су ти вазда у руке. Погибoше и помријеће сиромаси, а вљеруј мене худому и слабому да нијесу криви нимало, но мећу бреме туђе на њих. Ми знамо тко је крив. Ту не улазе, но гину јадни и прави сиромаси и гњију у тавницу ни криви ни дужни. Смилуј се преведри принципе, на своје судите невољне. 

И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство. 

1740, сек[темвра?] 12. 

Бискуп Сава цетињски, и скандариј[ски], и приморски на службу ваше преведрости 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 60 (1740—1741).