Ванредном провидуру Марину Донау
17. VIII 1746.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,
Примили смо Вашу пресвијетлу књигу коју сте и писали поради Цетињанах и Грбљанах. И чинили смо вратит онога ђетића што су били повели, пак ћемо радит и њих помирит, но досад нијесмо могли; били смо у велику немоћ. И молимо Ваше пресвијетло преузвишено господство да чините помирит Његуше и Грбљане за једну крв што су били убили један Његуш једнога Грбљанина. И зато су кметовали ту у исти град под кључеве принципове. И та[ј] асти Његуш зове исте Грбљане, и моли и куми да их подмири што је суд река. Грбљани поћ не хоће. Зато Ве молимо да бисте дали орден старјешинама от Грбља да пођу да их помире да се не мути крајина и да се опет не побију. А све ће и сердар Стано казат како је Вашему пресвијетлому преузвишеному господству.
И молимо Господина Бога за Вашу преведрост.
1746, августа 17.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 66 (1745—1746).
Нема коментара:
Постави коментар