Ванредном провидуру Mаркантонију Тревизану
31. VII [1736—1737 (?)]
Пресвијетли и преузвишени мој господине, госпoдинe мили,
Много жалимо зашто не можемо Ваше пресвијетло господство послужит како би подобало, зашто ме vфатила велика немоћ, а друго зашто су твоји исти судити непокорни и непослушни, колико Паштровићи толико Махине. Ваљало би да имају бољу памет и да боље слушају свога принципа, зашто би већу корист имали, а тако видимо да ће зло бит за обије парте шњих непослуха. Ми њих карамо и учимо да се зла остану, а они говоре: „Ти си нам непријатељ”. Ми ћемо радит са свијем срцем устeгнути да не кури зло напријед, ма ми вјеруј, пресвијетли господине, нигдa се они не мире без велике форце и страха. Ми смо вљешти њима лијепо. Да хоће Господин Бог донијет преузвишенога господина провидура ђенерала, то би ончас било помирено. И тако чујемо да Паштровићи иду да бију јошт Махине. Не знамо је ли истина. Ако је истина, неће добро бити. Ти си принцип, а они су судити твоји. Обије парте ваља да слушају, а ми смо слуге Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства. Колико узможемо, служићемо.
И чујемо да је Москов разбио Турчина, већ не знамо хоће ли бит истина.
Бискуп Сава на службу
Ијулија 31.
Са леве стpaнe cтоји: Много зафаљамо Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству на рибу коју си нам посла.
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 56
(1736—1737).
Нема коментара:
Постави коментар